У овом тренутку, на путу глобализације, морамо да дефинишемо шта ћемо у завежљају понети као ентитет, национ, група, колективитет, што ће одредити наше место. Хоћемо ли прихватити да нас неко учи да је Његош геноцидан, а Андрић мрзитељ Босне? Не. Морамо да дефинишемо и неке вертикале које су постојале, па су заборављене. Пре свега, да осмислимо историју, да она не би изненадила наше унуке. Историја мора буде критичка, али наша. Не смемо дозволити да нам други пишу историју, што нам се сада сугерише.