Фарсична прича са (о)тужним крајем

Небојша Катић Ако је тачно, како је то Черчил рекао, да је демократски систем најмање лош од свих испробаних система, зашто се то у Србији не види? Зашто је у Србији немогуће водити озбиљну дебату о било којој великој политичкој, економској или социјалној теми? Зашто је нација изложена бесомучној тортури најпримитивнијих медија у модерној историји? Зашто се на политичкој сцени смењују све бахатије власти које никоме не полажу рачуне, нити подлежу демократској контроли? Или провокативније – како је могуће да је демократска Србија велика регресија у односу на ону недемократску, из социјалистичког времена?

Небојша Катић, пословни консултант из Лондона, у уводу чланка „Демократија као фарса“, „Политика“/„nkatic.wordpress.com“

А ја јадан не разумем (а волим их обадвоје)

Александар Вучић Увек сам поштовао канцеларку Ангелу Меркел и председника Емануела Макрона. Сигуран сам да су паметнији од мене и да ће нешто да смисле. Ја у овом тренутку не разумем како и о чему да разговарам са Приштином.

Александар Вучић, председник Србије, српским новинарима у Пекингу, „Танјуг“